2001 Fanglin Village Primary School Bombing
- Location: Fanglin Village, Jiangxi (P.R. China)
- Date: March 6, 2001
- Target: Students, Teachers
- Weapons: IED (Black powder)
- Deaths: 42 (+1 perpetrator)
- Injured: 27
- Perpetrator: Li Chuicai
Background
Fanglin Village is a small, impoverished mountain hamlet in Wanzai County in the province of Jiangxi. Around 200 children attended the Fanglin Village Primary School in 2001.
Wanzai County is known in China as the "hometown of fireworks", which might even be considered an understatement since a majority of the county's population were capable of producing fireworks from a very young age. Fireworks produced in Wanzai County are exported to more than 40 countries. Until an accidental detonation in 2000 killed 35 people, including 17 children, at a fireworks factory in Wanzai County, schools even had mandatory, forced "work-study programs" to teach children the production of firecrackers.
After said accidental detonation schools decided that it probably wasn't a good idea to let children handle explosive materials no matter how much of a tradition it was.
Unbeknowst to anyone this impoverished enviroment that couldn't properly support those with mental health issues gave rise to a human timebomb, someone who probably showed a whole lot more red flags than most other budding mass killers. And yet, despite all the signs, not a single person could imagine the severity of the crime he would eventually be known for.
Li Chuicai
- Born: September 25, 1968 (Huangmao, Jiangxi)
- Died: March 6, 2001
- Cause of death: Suicide bombing
- Resting place: Unknown, possibly cremated
- Other names: "Epilogue", "Uncle Dick"
- Education: Unknown
- Occupation: Fireworks manufacturer
Li Chuicai was born on September 25, 1968 in Huangmao, Wanzai County in the landlocked Jiangxi province in southeastern China. His parents could barely support their family through their work at a fireworks factory and his father was known to be mentally ill and was described as "abnormal" by other villagers. He would sometimes talk to seemingly no one for hours on end, but besides his sometimes erratic behaviour was considered non-violent. Li Chuicai was the only one of his seven sons to genetically inherite his mental illness and due to this had received the nickname "Epilogue".
He was however known to be a lot more violent than his father. While he was described as someone who "doesn't talk much" and was introverte
... keep reading on reddit ➡
Prema nekom istraživanju hrvatskih agencija koje preprodaju softver developere amerima, ispada da 94% developera želi vidjeti plaću u oglasu za posao.
Ja osobno mislim da ako firma ne navodi plaću (koja god branša, ne pričam IT), obično skriva niske plaće. To se, naravno, ne odnosi na npr menadžerske pozicije, nego ove šljakerske tipa trgovina, uredski poslovi itd.
Što vi mislite?
Pozdrav svima.
Danas sam imao posao bebisitera, to jest, morao sam da čuvam dete od mog kolege. Pošto ja sa decom znam koliko i sa krokodilima, uspaničio sam se. Pade mi na pamet da pustim detetu crtać neki pa da gledamo zajedno. Pošto je mala devojčica, pade mi na pamet da pustim Snežanu i sedam patuljaka, onaj crtani otkad ikad.
I tako, piči crtani, kad naleti ona scena kada se ona rospija obraća ogledalcetu. Kad kaže rospija "Magično odgledalce moje, kaži mi najlepši na svetu ko je".
Ja u šoku, mogao sam u krsnu slavu da se zakunem da je ta veštica govorila "Ogledalce, ogledalce moje...", a ne ovo prvo.
I tako, pade mi na pamet da podelim ovde i pitam da li se vi sećate nekih sličnih stvari na pogrešan način i da li znate neke primere Mandela efekta u Srbiji?
Takodje sam bio ubedjen da je nekada postojao i Chipsy sa sirom (ne onaj domaćinski nego Chipsy normalan) al eto izgleda da nije.
EDIT: Chipsy sa sirom je ipak postojao, damn. Evo kako je izgledao
I'm just curious what the motivation to play somewhere else could be
Ne znam koji naslov uopće staviti... Imam 23 godine i radim u jednom fast foodu zadnjih 6 mjeseci. Plaća je naravno očaj. Znam da sam mlad i sve ali već sad, zadnjih mjesec dana me puca takva depra. Jednostavno se osjećam kao da nema izlaza, kao da sam zapeo. Znam da što god radio neću imati plaću veću od 4,5 k kuna. I ne mogu se pomiriti s tim da je to tako. Imam osjećaj da si osuđen na propast čim se rodis u ovoj državi. Završio sam trogodišnju strukovnu i na faks ne mogu, nisam ni neke ocjene imao jer sam bio balavac, struka koju sam završio je beskorisna i nikakva. Živim sa svojima u podstanarima i nemam što naslijediti jer nemamo ni svoj stan kamoli što drugo. Znam da mogu bolje i da nisam glup ali ne vidim način za poduzeti išta po tom pitanju. Kad vidim kako se živi kod nas i što me čeka dođe mi da se doslovno ubijem. Valjda sam imao veća očekivanja od samog sebe i bio sam pre optimističan i sad kad vidim što me zapravo čeka i koliko je to neizbježno mi se neda ni živiti. Kako se nositi sa svim tim? Kako itko može biti sretan sa tim?
Edit: Šokiralo me kad sam vidio 300+ reply-a i DM-ove, ne znam uopće kako bi svima odgovorio i zahvalio pa ću to obaviti tu. Hvala svima, nisam očekivao ovoliko komentara, mislio sam da ću imati možda 3 odgovora i 2 trolla. Pročitao sam svaki komentar do sad, i vidim da imam krivi stav prema nekim stvarima, definitivno ću poraditi na tome. Dali ste mi puno ideja i vidim da su se drugi izvukli pa ću valjda i ja jednog dana (iz situacije i depre). Hvala još jedan put na svim odgovorima i motivaciji koja mi je trebala više nego ikad.
For me it’s Big Daddy’s in Massapequa.
Ne znam jel samo kod mene tako ali nekim likovima naglasak jednostavno olakša stvar dok nekima isto tako oteža. Ne mogu si objasnit zasto je to tako ali npr privlacan mi je dalmatinski, dok npr kad cujem da tip prica zagorski, isključi me. Nekad me zivcira sto to uopce igra ikakvu ulogu ali ne mogu si pomoc.
Još kao klinac najviše sam se bojao da ću izaći u javnost i posrati se u gaće/hlače, a negdje iza ugla čeka drugi klinac koji upire prstom i glasno se smije.
Danas mi se to čini kao nešto što je postalo neizbježno. Da se razumijemo, ne smatram da radnju obavljam "krivo" jer prilikom odlaska na wc napravim sve kako to pravila brisanja dupeta nalažu.
Presavinem papir i koristim svoje uobičajene kombinacije te ponekad imam osjećaj da sam na brisanje dupeta potrošio cijelu šumu ali sve je čisto i to je najbitnije. Par sati kasnije osjetim da nešto nije u redu, svučem gaće i evo je, smeđa mrlja je tu. Iskreno, smatram promašajem društva to što u javnim zahodima nema vlažnih toaletnih maramica ili još bolje nekih tuševa koji to odrade sami od sebe.
U ovom postu namjerno nisam spomenuo reakciju djevojke koja ponekad zna baciti na pranje moje donje rublje.
Ako ima, aman što, pobogu se?
Kao što piše^
Ja iskreno verujem da svaki sportista koji je na samom vrhu po uspehu i rekordima se dopinguje.
Ne da umanjujem njihov uspeh ili trud,i to je do maksimuma potrebno,ali nekad previše je previše. Primera radi,60tih je vlada Istočne Nemačke razvila anabolički steroid koji je dat masovno njihovim sportistima na olimpijskim igrama,uhvaćeni su tek deceniju i nešto kasnije. Sigurno vam je poznat i skandal Rusije oko dopinga,gde su se zamalo izvukli. Ako Rusija zamalo izbegla anti doping agencije i provere,šta npr Kina,SAD,Japan ili ostale države pri vrhu sporta tek mogu?
Hoi Reddit,
Ik ben Mara Li, schrijfster van Nederlandse YA (=Young Adult, boeken gericht op jongvolwassenen dus). Mijn genre naar keuze is voornamelijk (historische) fantasy, al heb ik ook een YA thriller geschreven :).
Tevens werk ik als hoofdredacteur bij de kleine, gedreven uitgeverij Dutch Venture Publishing, die ernaar streeft om veel Nederlandstalig talent uit te geven in genres die door grotere uitgeverijen vaak vooral uit het buitenland worden gehaald, en doe ik regelmatig ook redactie en schrijfbegeleiding voor particulieren/beginnende schrijvers.
Dus als je nieuwsgierig bent hoe het er achter de schermen van een uitgever aan toegaat, hoe je opvalt met je manuscript, of gewoon hele andere dingen, dan geef ik vanaf 13:00 uur graag antwoord!
Edit: Jeetje wat veel vragen! <3 echt super. Ik moet even met pauze, maar kom rond 14:45 terug om weer antwoorden te geven!
Edit 2: Jullie vragen waren fantastisch! Ik dank jullie voor de oprechte interesse <3 Ik ga zo langzamerhand stoppen. Mocht er nog een leuke vraag komen, zal ik die in de loop van de middag/avond nog beantwoorden, maar het vele typen begint een beetje zeer te doen aan mijn handen. Bedankt!
Npr. Hodate ulicom i iz daljine vidite kolegu iz srednje kojeg niste sreli već nekoliko godina. Trenutno vam se baš i ne priča o aktualnostima u svom životu te jednostavno skrenete u susjednu ulicu, pređete preko ceste na suprotnu stranu, ili se čak i mimoiđete s tom osobom praveći se da ju ne poznajete i nadajući se da vas neće prepoznati.
Ovo je samo jedan primjer.
Jeste li ikad napravili išta slično ovome i koji su vam bili razlozi za to?
Ja do skoro nisam verovao dok mi se jedan san nažalost nije obistinio.
Sanjao sam neku glupost, da treniram fudbal u dvorištu iz nekog razloga i oko mene šetaju moje 2 mačke (imam 3). I odjednom je došla neka skroz bela mačka i krenula moje da napada. Ja sam nju počeo šutati i ubio sam je, a kad sam je bacio na pod na njoj su se pojavile šare moje treće bele mačke (narandžaste i sive tačkice).
Probudio sam se oko 5 i imao sam neki loš osećaj zbog tog sna. Otišao sam napolje u dvorište da ih zovem i dve braon mačke su došle. Sve tri uvek dođu odmah zajedno ali ove bele nije bilo. Tu sam se već uplašio i otišao sam za svaki slučaj ispred kuće da vidim da je nisu kola udarila. Tako ja stojim u pidžamu na zimi i gledam na put i vidim nešto belo da leži. Malo sam se približio i to je bila ona. Ležala je nepomična sa ustima punim krvi i otvorenim očima. Nikada neću zaboraviti tu sliku. Noge su mi se oduzele, prosuo sam se dok sam ušao unutra i počeo da plačem k'o devojčica. Možda sam preosetljiv ali mnogo volim moje mačke.
To je bilo 31. decembra. Tako da sam Novu godinu proveo cmizdreći u sobi.
Sve što iziskuje da se nametnuto dobro provedem me ne privlači i izbegavam novogodišnje proslave...nekako se radujem Badnjem danu ,večeri i Božiću,31.12 om -ne.
Pozdrav, Hredditori, imam jedno pitanje za vas. Koliko vas misli da je moguće biti potpuno otvoren u vezi bilo čega sa partnerom, a da veza ostane koliko toliko zdrava. Pitam zato jer sam do nedavno vjerovao da svatko može naći osobu s kojom može biti potpuno otvoren, ali eto me imam 28 godina i par propalih veza iza sebe zato jer kada se potpuno otvorim drugoj osobi, ta druga osoba se ili prestraši toga pa zgiba ili ostane pa postane paranoicna i ljubomorna do trenutka kada ja moram otici. I dalje želim vjerovati da treba biti potpuno otvoren u vezi, pa pišem ovaj post radi pozitivne afirmacije xD
Mine are
- Steph
- Cassidy
- Max
What are y’all’s?
)
